Mnogo je fudbalera prošlo kroz elitni rang srpskog fudbala. Neki su se zadržali kratko, neki pak malo duže, a nekima je Super Liga Srbije bila sudbina i prirodno stanište.
Jedan od njih je Milan Bojović o čijoj karijeri ne treba trošiti reči. Tri puta je odlazio, ali se uvek vraćao u Super Ligu, ali dovoljno je napisati da je sa 103 gola na čelu večne liste strelaca prvog ranga domaćeg fudbala.
Ipak, i pored svega toga morao je da trpi poniženje u sezoni za nama.
I dok je u prvom delu sezone dobijao šansu kakvu zaslužuje, u drugom je bio ZAKUCAN za klupu. Čak 8 od 17 mečeva je odgledao sa klupe za rezerve, na jednom meču nije ni bio u protokolu, dok je na pet mečeva u igru ulazio neposredno pred poslednji sudijski zvužduk…
Najviše minuta je dobio protiv Čukaričkog – 32, sve ostalo je bilo mnogo manje…
Iako ima punih 37 godina, iako dolaze mlađe snage, složićete se da najbolji strelac u istoriji Super Lige zaslužuje mnogo više poštovanja i mnogo bolji tretman.
Sramotno je da se autoritet gradi preko leđa, pre svega ČOVEKA, kakav je Milan Bojović, a onda i fudbalera, jer takvu želju za fudbalom i golovima u njegovim godinama imaju samo ODABRANI.
Nadamo se da će Bojo i naredne sezone rešetati mreže na superligaškoj sceni i da će naći sredinu koja će biti svesna njegove veličine.
