Srbija je u 21. veku imala neverovatne fudbalere. Igrače svetske klase koji su nastupali u najjačim fudbalskim klubovima. Pored njih, imali smo i velike trenere.
Međutim, nikada nismo ništa napravili na nekom velikom takmičenju. Uvek je postojao nekakav problem „van terena“ koji je uticao na igru naše reprezentacije.
Moramo li da predstavljamo igrače na fotografiji iznad? Od Vladimira Stojkovića kojeg Podolski još sanja zbog onog penala, pa do Branislava Ivanovića (Čelzi), pokojnog Siniše Mihajlovića (Inter), Nemanje Vidića (Mančester Junajted) i Aleksandra Kolarova (Mančester Siti) u odbrani.
U veznom redu bi igrali Nemanja Matić koji je naterao Engleze da mu pevaju istu pesmu kao imenjaku iz odbrane, Dejan Stanković koji je pokazao Nojeru da mu je ipak mesto u šesnaestercu i Dragan Stojković koji je igrao fudbal sa takvom lakoćom da su svi gledaoci pomislili da i oni mogu to da ponove.
A golove bi davali nekadašnja nada italijanske „stare dame“ – Miloš krasić, najbolji strelac u istoriji naše zemlje – Aleksandar Mitrović i jedan od najboljih fudbalera slavnog Ajaksa u istoriji – Dušan Tadić.
Na klupi reprezentacije Srbije bi bio jedan jedini i neponovljivi, nažalost pokojni, Radomir Antić. Trener koji je jedini na svetu trenirao i Real Madrid i Barselonu i Atletiko Madrid i neko čije ime nosi stadion Slobode iz Užica.
Danas, uz dužno poštovanje svima, nemamo ovakav tim, ni selektora, ali, jednostavno, nemamo ni drugu zemlju. Zato Vam, momci, portal „Srpski Insajder“ želi svu sreću i da konačno obradujete celu naciju.
Ostavite srce na terenu!
