Kada nešto radite dobro, onda će doći i uspeh. Djordjije je pravi primer trenera koji je poštenjem i učenjem od drugih, došao do ovoga danas. Srpski insajder Vam predstavlja izuzetno zanimljiv intervju sa čovekom koji je na snimku savetovao decu da se ponašaju kako im i priliči. Kako je stigao do Bundeslige i probi protiv Bayerna iz Minhena, kako je stigao do škole Partizana? Sve to, pročitajte u nastavku:
„Igračku karijeru sam započeo u FK Crvena Stijena iz Podgorice. Tu sam proveo 8 godina do prelaska u FK Buducnost. Sa Stijenom sam sa mladima osvojio trofej Prvaka države tadašnje SCG pobijedivsi Vojvodinu i Partizana. Sa 16 godina sam prešao u FK Buducnost i igrao za prvi tim tada, kao najtalentovaniji mladi igrac. Morao sam da imam specijalni lekarski pregled, jer sa 16 godina igrati za prvi tim tadašnje lige sa toliko velikih igraca je za mene bio SAN. Mislim da sam i danas najmladji igrac u istoriji lige koji je sa 16 godina igrao prvu ligu Srbije i Cg.“
„Igrao sam za sve selekcije tadašnje reprezentacije 1983 godišta . Bila je to sjajna generacija koja je osvajala sve moguće turnire. Danko Lazovic , Jovšić Nemanja , Stojkovic (golman) , Milovanovic , Jankovic , Vucinic , Basta , Stepanov itd . sve kasnije veliki igrači ( ima ih još nego da ne nabrajam) sa kojima sam danas veliki prijatelj.“ – započeo je intervju za naš portal, Djordjije Ćetković, pa nastavio:
„Nakon par godina igranja u fudbalskom klubu Budućnost, dobio sam poziv Partizana. Tadašnja generacija Partizana je bila mnogo jaka i nisam se usudio da prihvatim. Želeo sam neki manji klub, gde bi igrao, jer kada ste mladi, želite da igrate. Odlučio sam se za Čukarički koji je tada imao, ali i pravio dobre igrače. Nakon toga sam stigao u Železnik sa kojim sam osvojio Kup. Tada smo pobedili Crvenu zvezdu na stadionu JNA. Posle Železnika, otišao sam u Nemačku. Dobio sam poziv iz Hanze da dodjem na probu. Jedan moj prijatelj je imao druga koji se bavi menadzerstvom u Nemačkoj i tražio mi da pošaljem neki moj CD.“
„Poslao sam CD, ali se niko pola godine nije javljao. Stavio sam to po strani i zaboravio da sam uopšte i poslao. Nisam se ničemu nadao. Medjutim, nakon pet-šest meseci, stigao je poziv. Na aerodromu u Berlinu me je sačekao čovek iz Hanze. Direktno iz aviona sam otišao na probu. Izašao sam na teren, misleći da igram utakmicu protiv drugoligaša, jer je to ipak proba. Ipak, u jednom trenutku sam video da fotografi fotografisu nekoga iza mene. Kada sam se okrenuo, video sam Olivera Khana, Salihamidzica, Makaija, Lusia, svetske klase. Ustvari, ja sam na probi bio protiv Bayerna iz Minhena. Mogu reći da mi nije bilo svejedno, jer sam došao, tada, iz Voždovca. U početku, prvih deset minuta, mogu da kažem da sam igrao za Bayern. Svaki pas koji sam poslao, išao je protivniku u noge. Medjutim, kasnije se ispostavilo da sam odigrao odlično. U 80. minutu sam postigao i gol, proglašen sam igračem utakmice i dobio ugovor u Hanzi na tri godine. To je bio 40. rodjendan Hanze, gde oni uvek organizuju utakmicu sa Bayernom. Tako počinje moja karijera, sasvim slučajno i spontano.“ – rekao je Ćetković, pa se dotakao trenerskog posla:
„Kada sam prestao da se bavim fudbalom, odlučio sam da se bavim trenerskim poslom. Počeo sam u Budućnosti i školici fudbala „Stari aerodrom“. Nakon dve godine rada u Budućnosti, bio sam dve godine šampion sa generacijom 2003., dobio sam poziv Partizana. U Budućnosti, klub je imao saradnju sa Partizanom, pa su treneri Partizana dolazili u Crnoj gori da nam drže edukaciju.“
„Tadašnja ekipa direktora, Vanja Radinović, Goran Arnaut, došli su da nam održe predavanje kako se radi u fudbalskom klubu Partizan. Ja sam bio tu, oni su videli da radim kvalitetno i pozvali me u Beograd. Moja želja, za kraj intervjua, jeste da jednog dana budem trener prve ekipe. Radiću, učiniću sve da to ispunim.“ – završio je intervju, Djordjije.
